Српски књижевни гласник

Бивши Људи. 3;

потрбушке крај ђакона, сијало је радошћу, а он гутао сваку његову реч. Мартјанов, обгрлив колена грдним рукама, обраслим црном длаком, ћутећи и натмурено гледа у флашу, и језиком дохита брк да га угризе зубима. Оглодак дражи Ћапу.

— Ја сам те вешто увребао где кријеш новац.

— Твоја срећа... кркља Ћапа.

— Смаћи ћу ти их, брајко!

— Слободно...

Кувалди је било тешко мећу овим људпам: међу њима. није било ни једнога достојна да га слуша и епособна да га разуме.

-— Где ли то може бити учитељ“ —- гласно упита оп.

Мратјанов га погледа и рече:

— Доћи ће.

— Знам и ја да ће доћи, а не у колима се довести, Да попијемо, будући робијашу, за твоју будућност. Ако укокошиш новчана човека, не заборави и за мене један део.... Ја ћу, брајко, тада умаћи у Америку, у те, како се зову, Лампасе... Пампасе! Манућу туда и докотурати се до' председника. републике. После ћу објавити целој Европи рат и добро је ишчибукати. Војеку ћу скупити... у тој истој Европи... Позваћу Французе, Немце, Турке и т. д. и се њима ћу бити њихов род... као што је Илија Муромац потукао Татаре једним Татарином. Кад се има оваца, није тешко постати Илија... и уништити Европу, п најмити за лакеја Јуду Петуњикова.. Он ће пристати... дај му сто рубаља на месец и он је — готов! Али ће бити рђав лакеј, јер ће красти.

— Мршава жена још је и по томе боља од дебеле, што мање кошта — убедљиво говори ђакон, — моја је прва ђаконовица. трошила на хаљину дванаест аршина, а друга —- десет... То исто вреди п за јело.

Тарас и по засмеја се као да је крив, окрете се ђакону, упиљи му око право у лице, и срамежљиво рече:

— И ја сам имао жену...