Српски књижевни гласник

СпољАШЊА Политика СРБИЈЕ. 48

Србију дато је Србима право да износе Порти и друге захтеве, који се не би противили обавезама поданика. отоманске империје, и на тај начин они су могли покушавати код ње да добију и тако важну привилегију као што је наследно кнежевско достојанство.

По закључењу акерманске конвенције руски двор похита одмах да о томе извести кнеза Милоша. 14 јануара 1827 год. она је свечано била прочитана у крагујевачкој цркви пред владикама, свештенством, кнезовима и многобројним посланицима, који су били дошли ради тога на Белику Народну Скупштину. У нарочитој беседи, коју је пред црквом прочитао Димитрије Давидовић, кнез Милош је изнео своје труде и старања док се дошло до овога резултата, којим ће и Србија ступити „у ред држава.“ Том приликом он је бацио и један поглед на своју спољашњу политику п изјавио, да је од почетка своје владе па до овог времена употребио све мере да Србију сачува од нереда п револуција и да се је само том консервативном политиком дошло до овог резултата. 17 јануара скупштина као знак благодарности преда кнезу Милошу свечани акт, којим понови своје заклетве од 1817 и 1826 године п утврђује га наследним кнезом Србије, а сем тога начини молбу султану да потврди то народно решење. Скупштина још одреди депутате којп ће ићи у Цариград да однесу ову молбу и да раде на изради хатишерифа.

УШ.

Уредивши своје интересе акерманском конвенцијом, Русија приступи, са Енглеском, решењу грчкога питања на основу споразума од 25 марта 18526 године. Али Порта је енергично протестовала против тога мешања у њене унутрашње послове. У августу месецу, Русија, Енглеска и Француска, на основу новог уговора, начињеног у Лондону 24 јуна 1827, затраже од Порте, да прекине војну с Грцима и да уреди своје односе се њима. Пошто Турека одбије и ове захтеве, савезничка флота дође у Средоземно