Српски књижевни гласник

44 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Море. Порта је била подржавана Аустријом, која је свима силама радила да поквари споразум међу савезницима. Али догађаји нису оставили доста времена Метерниховим интригама. Уништење турске флоте савезничком у битци код Наварина свршило се је прекидом дипломатских односа између Порте и савезника (нов. 1827). Порта је бацала сву кривицу на Русију, и 5 децембра 1827 она изда манифест свима обласним старешинама, којим се мусломани позивају у свети рат п у коме се Русија црта као главни виновник свију несрећа, које су у последње време снашле Турску. Султан је још изјавио да он никад неће пристати да се акерманска конвенција изврши, јер му је била просто изнуђена. Према овоме је и решење српског питања дошло у опасност.

Наравно, у оваким приликама српеки депутати нису могли постићи никаквог резултата у својим преговорима с Портом. Они су били стигли у Цариград баш кад су Русија и Енглеска покренуле грчко питање. Сем тога Порта је била решена одмах по закључењу акерманске конвенције да је не изврши. Специјално за Србију она није никако хтела да пристане на присаједињење отргнутих округа и на исељење Турака који не припадају гарнизонима. Према овоме и српеко дело било је одложено до дефинитивног уређења руско-туреких односа, који су се поново заплели због грчког питања.

Изјава султанова односно уговора, закључених пзмеђу њега и Русије, п његов позив правовернима, дали су повода Русији да му огласи рат (2 апр. 1828). Том приликом Русија извести стране дворове, да она не ратује против Порте ради завојевања, већ једино да заштити своје трговачке интересе и да потврди уговоре, које је Порта погазила. Сем тога Русија изјави да се у тој борби против султана неће служити револуционарним средствима, т. ј. да неће позвати против султана његове хришћанске поданике, који су готови да листом пристану уз њу. Руски двор такође објави да ће том приликом натерати Порту, да пристане на испуњење лондонског уго-