Српски књижевни гласник

18 ОСРПски Књижевни ГЛАСНИК.

тихом и живом, са двојице: младих људи који су седели поред ње. Беше се нагла, зажарлса. Лаке коврче сијале су се при еветлости крај једног маленог, провидног и сасвим руменог ' ува...“ Пољкиња, Рускиња, потзежанка“... тек са севера: зацело; и сетивши се једне лепе песмице из свога завичаја, овај јужњак етаде мирно певушшти:

O coumtesso gčento

Estelo dou Nord

Опе Ја. пет агеепко

(Qu Amour f{riso en orl)

Цео се сто -окрете, moMucuammre Ma je полудео. Он поцрвене, оборп главу у тањир, п диже је тек кад му понудише неизбежни компот који љутито одгурну:

„Суве шљиве, опет!.: Никад!“

То је било п сувише.

Настаде живо кретање столица. Академик, лорд Чипендал (2), бонеки. нрофесор и још неколико знаменитих личности из шљиварског табора устадоше п одоше из трпезарије у знак негодовања.

Готово одмах за њима одоше п „пиринчари“, кад је алпинист одгурнуо и други компот онако пето љутито као и први.

Ни пиринчар ни шљивар!... Шта је онда...

Сви се удалише; и нечега језовитога било је у овом немом дефиловању оборених носева M презривух уста испред злосрећнога алпиниста, који сам остаде у огромној светлој трпезарији, умачући колаче у вино по обичају који је владао у његовој постојбини, пзложен општем презирању.

Пријатељи, не треба никога да презиремо. Презирање је прибежиште пекочаца, уображених, ружних п глупих, образина иза које се заклања ништавило, покашто неваљалство и која разрешава човека памети, расуђивања, доброте. Сви грбави презиру; сви се криви носеви купе и презиру кад се сретну с носем правим.

1 Лепа граФице, северна ггездо, коју снег сребри, коју љубав злати.

Фредерик Мистрал.