Српски књижевни гласник

22 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК. ђење туриста, који се са евих страна слегоше на вику, A кад поче један Штраусов валцер који су распаљени музиканти свирали с ватром као прави Цигани, алпинист, епазивши на уласку салона жену“ професора. Шванталера,. омалену и пуначку Бечлику враголастих очију, које су. остале младе под њеном седом креом напрашеном, – наједанпут полете, узе је око“ паса и одвуче је вичући“ осталима: „Дед! Шта“ је!.. што не играте!“ o Полет је дат, цела се гостионица откравила, врти се у ковитлац, Зауктана. "Игра се у предсобљу, у салону, око 'дугачког зеленог стола у читаоници. И све их је овај ђаволски човек распалио. Он међутим не игра више јер се после неколико обрта задувао; али зато пази на своју пгранку, салеће музиканте, спарује играче, професора из Бена. бацио је “у наручја једној старој Енглескињи, а на озбиљнога Летје Реп најватренију Перуанку. Сваки. је отпор немогућан. Из овог страховитог алпиниста диже се нека пара која вам не да да седите,' која вас чини лаким. Па, оп! оп! Нема више презирања, нема више мржње. Ни пиринчари“ ни шљивари, "но само играчи. Наскоро лудило узе “маха, пређе на горње спратове, и уз. широке степенице види се“ чак до, шестога. спрата како се на сваком врте, с украћенопћу аутомата. пред "панорамана) тешке и знарене сукње ту иаркиња. собарица. d Ax! нека аду дува на пољу, нека тресе фењере, нека звижди кроз телеграфске жице, нека веје снег у ковитлац по пустом вису. Овде је топло, пријатно, за. целу ноћ. | а о : ki ; „Ја, овај, иначе! идем да легнем...“ рече сам у себи добри алпинист, као човек обазрив п из земље у којој се цео сват брзо загреје и још брже расхлади. Нотпуно задовољан, он се извуче кријући се да би побегао од маме Шванталер, која га, после оног валцера с њиме, тражи, 'не пушта, вољна непрестано НАДА“ икра,“ уда икра“ | ; » 1 Он узе кључ и свећу; и кад се попе на први спрат