Српски књижевни гласник

ТАРТАРЕН НА Алпима. 33

заустави се за часак да ужива у своме делу, да посматра ову гомилу поманиталих које је натерао да се забављају, да се растресу.

Једна Швајцаркиња, сва задихана од валцера који је прекинула, приђе му е пером и гостионичком књигом у руци:

„Ако емем. замолити. господина да изволи записати своје име...“ Де

Он се као устезаше. Да ли да сачува. своје инкогнито или не7 но Kid

У осталом, шта то чини! Баш и да дознаду дозе за његово присуство на Ригиу, нико неће знати у каквој је намери дошао у Швајцарску. А после, како ће бити занимљива, сутра у јутру, забезекнутост свих ових Енглеза, кад буду долазили... Јер ова девојка'неће моћи оћутати... Како изненађење у целој гостионици, 'какво дивљење...

„Штаг То је био он.. Он!..“

Ове мисли прођоше му кроз главу, брзе и устрептале као гудала у оркестру. Он узе перо, и немарном руком испод Астјеа Реи, Шванталера и-осталих величина записа :име које је сва друга бацало у засенак, његово име; затим се попе у своју собу и не окренувши се чак да види утисак, у који је био сепгуран.

Иза њега, Швајцаркиња погледа:

| ТАРТАРЕН, ТАРАСКОНАЦ

а испод тога: : 27 П,. АЕК. :ı

Она прочита ово, та девојка из Берна, и ни мало се не запрепасти. Она не знађаше шта значи П. А. К. Не беше никад чула за „Дардарена.“

Простакуша једна, овај!

(Наставиће се.)

Алфонс Доле.

(С француског превео Д. Л. Ђокић.)