Српски књижевни гласник

ЦигаАНИ. 29ф

случај да се међу Циганкама нађе особитих лепотица. Нарочито у јужној Русији, на Криму и Кавказу. Многи су људи од великог положаја због Циганака читаве романе претурили преко главе. Што се тиче издржљивости циганија је чврста на жези п цичи.

Код људи је просечно тежи мозак него код жена што важи за све народе, а код разних народа варира. средња мера. Толико стоји да Словенп и Германи имају тежи мозак од Француза, а п код Кинеза је мозак врло тежак. Међутим код Цигана је мозак према другим јевропским народима лак, и приближан хиндуском, са којима су негда у заједници хиљадама година живели. Брока је по запремини лубања из париских гробања доказао да су у пређашњим столећима људи имали нешто: мању запремину лубање, а се цивилизацијом да је запремина повећана. Пошто су Цигани у култури врло заостали, можда им је баш зато запремина лубање врло мала. Нико опет не треба да помисли да је код чевека с мањом лубањом мања и интелигентност. Средња се мера узима само за читаве народе, па опег не као аксиом. Рафаило Санцпо п Гамбета имали су по тежини лакше: мозгове од средње тежине мозгова у опште, а обојица су били у своме послу први људи, да су читавом периоду ударили свој жиг.

Међу Циганима има п врло дивљих и бесних племена као што су Запари и ратоборни Џати, којп се никад не покорише шаху персијском.

Путујући кроз Јевропу причали су радозналим људима да су родом из Миспра. Отуда им је код већине европских народа наденуто име „Јегипћани“, на пример у нашим народним песмама п иначе помиње се Јеђупах п Јеђуака, Арнаути у Епиру и Албанији кажу Евђит, "Грци Гифти, Цинцари Гизивтун, пре у Шпанији, Француској и Холандији опет слично „Египћани“ (сад их французи зову „Чесима“ = Воећешненз); код Срба су познати и под именом Фирауна, што опет опомиње на мисирске фараоне; на то излази п маџарско име“ Фараоновци. У