Српски књижевни гласник

DSH СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

словном броју од четрдесет хиљада. Као другу интересантноет помињемо то, да ће цена за претплатнике бити (050 дин. а за непретплатнике 5 дин. Ово нас опомиње на елучај са Г. Милојем Васићем који. је једној ирештамианој књижици од 42. стр. одредио продајну цену од 7 динара. Међер у Србији ипак има нешто што може човека изненадити, ако не у политици, а оно бар у књижевности!

Мала. библиотека. почела је да излази периодично, сваких 15 дана по једна свеска. Изишле су до сад две свеске. У првој, која је названа „Хумористикон“ штампано је шест разних ствари. Од њих је најбоља козерија Др. Бранислава Станојевића „Краљ Драгојло и његова бралавица“ а најелабија „Песма о славним стомацима“ од. Чеде Поповића. И остали су прилози доста слаби. У другој евесци изишла је приповетка. Јов. Протића о евађи између попа и учитеља. („Приповетка о томе како се покојни поп Аврам Несторовић свадио са покојним Нестором Аврамовићем“). Прича је лоша имитација познате Гогољеве приче о евађи између Ивана Ивановића и Ивана Никифоровића, а има у њој и доста натегнутих досетака. Ya „Малу библиотеку“ иде пи „Преглед“ у коме је по један чланчић и по, неколико бележака. Чланак је у 1 броју оригиналан и бави се питањем о књигама п листовима. Напиеао га је Јован) Протић) и у њему доказује да је издавање листова од штете по књиге. Чланак је без убедљивоети, и ако“ је предмет донета интересантан. Читаоци „С. К. Гласника“ сећаће се да је о истом предмету говорио и наш лет, у чланку свога уредника „Књижевни листови“ у 1. п 2. броју од прошле године.

Фатме кадуна, приповетка. из српске прошлости. Написала Мила. У НП. Саду, 1901. стр. 95, цена |] дин. У овој приповетки слика се доба владавине деспота Стевана Лазаревића, женидба његова сестрића Ђурђа са Јерином и смрт сина и кћери Милеве (Оливере) кћери „laзареве. Прича је пуна романтичности, и сентименталности, п једва да је мало одмакла од Видаковићевих романа по „тачности“ којом се сликају личности из тога доба. Има ипак по неко нежније место, колико да се покаже да је то дело писала женска рука. Основна је идеја патриотека и хришћанска, у колико се у оваквим причама може: наћи каква идеја. Језик је у књизи месетимнце погрешан а интерпункција до зла бога рђава.