Српски књижевни гласник

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

RE. HPA. VI. spor 1: — 1 МАЈ 190.

СТРАДИЈА. (4)

П ако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак због ових последњих немилих догађаја зажелим да чујем шта о томе мисли министар војни, те се још петог дана упутим њему.

Министар војни, мали журав човечић ес упалим грудима и танким ручицама, тек беше свршио молитву мало пре него што мене прими.

У његовој канцеларији се осећаше мирпе измирне п тамњана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих, и већ пожутелих књига.

Ја у прво време помиелих да сам погрешио п лошао другом коме, али ме униформа вишег официра што је господин министар имаше на себи пнак противноме увераваше.

— Извините, господине, рече благо нежним танким

гласом; сад сам оаш свршио своју редовну молитву. Ја

то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитви има много више емисла због ових последњих немилих догађаја на југу наше миле земље.

— Ако они продуже своје упале, то још може доћи до рата“ упитам.

— А не, нема никакве опасности.

— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност кад они убијају људе и пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље “7