Српски књижевни гласник

647 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

— Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачни као... Овде је хладно, као да од некуд има промаје. Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа... скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка.

Момак уђе п поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.

— Па јесам ли ја вама, за име Бога, говорио да у мом кабинету буде стална температура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја; просто да се смрзне човек.

— Ево, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! рече момак учтиво и поклони се.

— Онда лобро, рећи ће министар задовољан одговором; можете сад ићи, ако је по вољи.

Момак се опет дубоко поклони и изиђе.

— Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар. Ако температура није као што треба, војска нам неће ваљати ништа... Цело јутро сам спремао распис свима. командама. Ево баш ћу вам га прочитати:

„Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле евевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака. Молитву ће за тај случај, ону која треба. одредити војни свештеник; али на крају молитве, да дође и ово: „Нека добрим, мирним п праведним грађанима што падоше као жртве звереког насиља дивљачких Анута милостиви Бог да рајско насеље! Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили! Слава им!“ Ово имају изговорити сви војници и старешине од једном; али ће се изговарати побожним, скрушеним гласом. Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима