Српски књижевни гласник

OP A TIH JA. 645 наше земље, и три пута громогласно узвикнути уз јек труба и лупу добоша: „Живела Страдија, доле с Анутима!“ "Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине. Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета са заставом промарширати победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави. Како је етвар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити, и о свему поднети исцрпан извештај... У исто време најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији услов за развијање војске.“

— То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време“ рекох.

— Морао сам журити, те је, хвала Богу, 'благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега. доласка. Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло. би се деспти вазда непријатних рђавих случајева.

— Имате право! рекох колико тек нешто да рекнем, и ако нисам могао пматп појма шта би се то рђаво могло десити.

— Да, господине мој, тако је. Да ја писам као министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску. Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али онп неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле. Прво и прво ми, данашња влада, хоћемо мирољубиву, нобожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди; а што они тако зверски поступају према нама, то ће им Бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме. Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у наролу, те нам војска поглавито треба за наше унутрашње политичке

17