Српски књижевни гласник

(O Tr PCAVJL BA. 649

— Ништа! рече министар.

— Баш ништа

— Шта би!.. Народ као народ!

— То је дивно чудо! рекох.

— Тхе! оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару ! У ћару“

— Разуме се!

— Не разумем!

— Проста ствар... Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи.

— То је пстина! рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.

После тога смо још прилично говорили о разним стварима, а између осталога господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше peu, тог петог дана произвести још осамдесет генерала.

— А колико их имате сада“ упитам.

— Имамо их лоста, Богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље. бамислите само како то звучи:

осамдесет генерала 54 Дан.

— То импонује, рекох.

— Разуме се. Главно је да је што више помпе IH галаме ! (Наставиће ce).

РаАлдОЈЕ М. ДОМАНОВИЋ.