Српски књижевни гласник

658 СрРПсКи Књижевни ГЛАСНИК.

господар, који је обично изводио с њом у соби разне вештине, да покаже путницима како ју је лако дресирати.

„Нешто страшно!“ рече Бравида, не покушавајући више да разуме, док је Тартарен набијао на очи своју путничку капу, да би прикрио благ смех који га је обузимао што на сваком кораку наилази на безопасну Бомпарову Швајцарску, са свима њеним машинеријама ип статистеријом.

Х.

Пењање на. Јунифрау. — Ене, волови! — Клинци. Кенедијева система пису ни за зига, машина за кување каве исто тако. — У колибу Длииекоа Клуба улазе маскирани људи. — Председник у провалији. — Ту зуби своје. паочари. — На врху! — Тартарен постао бог.

Тога јутра било је много света у гостионици код Лепог Изгледа, на Малој Шајдек. И ако је падала киша и дувао јак ветар, опет су столови изнети напоље под веранду, посред читавог стоваришта алписких штапова, чутурица, догледа, свирала, одакле су путници доручкујући могли посматрати: лево, од прилике две хиљаде метара под собом, дивну долину гринделвалдску; десно, долину лаутербруненску, а према себи, рекао би човек на пушкомет, чисте, величанствене планине Јунгфрау, њене сметове, њене глечере, ону блиставу белину која. је осветљавала околину и од које су чаше изгледале још провидније, а чаршави још бељи.

Али од пре неколико тренутака општу нажњу беше привукао на себе један караван заграјалих и брадатих људи, који беху дошли на коњу, на мазги, па чак и на носиљци, и отпочели спрему за пењање богатим, веселим доручком чија. је бука стојала. у противности е туробним, озбиљним лицима славних пиринчара и шљивара који се беху искупили на Малој Шајлек: лорда Чипендала, белгијског сенатора и његове породице, аустроугарског ди-