Српски књижевни гласник

ХРАСТОВА ИМЕЛА.

Једнога. дана, тачно не сећам се више кога, али ту на две године по семртп Херкуловој, била је еплна светина и галама у Делфима. Беше то последњи дан питијеких игара, и ствар нечувена! борбе п трке завршавазе су се без гледалаца, атлети и кочијати односили су, победе незнани, н кажу чак да песник Спмонид, којп је ту под ведрим небом опевао елаву не знам ког то коња, није имао других слушалаца — или без мало тако до тог свога слављеника. Алп ако је тркалиште било празно, зато се на другој страни храм Аполонов преливао народом. Једна реч, једна чаробна реч била. је довољна да га тамо понесе: Ево Хераклида! А ту узбуну целог једпог народа на глас о једном имену, ви ћете лако разумети, сестро: нема ниједне Францускиње, мислим, која не би весела срца жртвовала једну ложу у п030рпшту само да види епна Напџолеонова (тог бледог младића који се тако мало времена дао видети)! Е па дакле! Херкул је бно Наполеон онога времена, а Хераклиди беху му спнови. Месец дана пре тога Атина их, кад се пробудила, беше нашла на своме јавном тржишту, лишене престола, прогнане п без угочишта, пригрљене око храма Иилосрђа. Њихова. жалба беше ту покренула сва срца. и све мачеве, MH гостољубива варош, наоружана ради њихове ствари. слала их је у овом тренутку на челу једног посланства да по обичају упштају делФИСКО пророштво о неходу рата. Делфи су били, као што знате без сумње. варош света пи пуна чуда, али цео свет пролажаше тада поред тих чуда равнодушно, пи ја ћу учинити као цео свет. Нећу вас проводити од Парнаса до Хиподрома и од Хинодрома до троношца, тврдо уверен да сте ви тај хаџилук учинили давно већ са мла-