Српски књижевни гласник

576 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

дим Анагарзигом, вођом вештијим од мене; а осем тогтћ.. признаћу вам, и ја хитам да видим те чувене Хераклиде.

Када ce онп појавише, целокупном Грчком прође само једно осећање, дивљење; и то осећање изли се у једном једнодушном п бурном узвику:

— Бесмртни богови! како су велики и снажни!

Један старац висока узраста, у коме се по његовој позлаћеној палици и белој вуненој. повези око чела могао. познати један од двадесет краљева Грчке, наже се на уво једном свештенику Аполоновом који прелажаше храм носећи кадионицу са мирисима:

— Познавао сам добро Херкула и Дејаниру. рече он, п знао сам им само три сина. Која ја то дакле она. девојка под копреном, што седи у истој клупи са Хераклидима 7 |

— Не варате се, оче; Херкул је имао само три детета са Дејаниром; али његова последња жена. Јола..

—. Имате право! прекиде га старац, ударивши се прстом по челу, као да се присетио: Филоктет ми. је двадесет пута причао све то, али... кад се два столећа свале на једну главу, лако могу пореметити памћење. Јест, сад се врло добро сећам да се једна девојка изродила из тог брака...

— Једна девојка и један мушкарац, оче, прозбори један благи глас иза старога краља. Он обрну главу и спази једнога бледог и слабог младића, који имађаше на себи ношњу арголидску.

— Једна девојка и један мушкарац, понови незвани саговорник црвенећи: Икеус пи Макарија.

Старац се на то насмеши: — Ето видите, рече он свештенику; диве се мојој мудростн у Пилосу, а ево где ми Аргос дачас шаље своје ђачиће да ме поуче.

— Ко вас је тако добро научно, и како вам је име, дете мојег

Али се младић, не проговоривши, пзмигољи испод миловања. Несторовог, јер то беше он, и изгуби се у светини.