Српски књижевни гласник

406 _ Српски Књижевни ГлАСНИК,

успет, Они би били срећни, кал би могли дочекати да виде цео простор између Дрима и Копаоника насељен пекључиво Арбанасима. Ова заједница. зближава и без тоа већ довољно зближене Арбанасе и ауетријске агенте. Али места. која напушта. словенеки живаљ остају опустела, јер Арбанас не воли тежак пољеки рад, 76 и Аустријанци и Немци теже да их IL] постекеним колописа њем. Ли'нија Митровица —Вучитрн—Приитина—Феризовић —Качаник попуњена је таквим колонистима који се јављају као концесионари. рудника, екеплоататори или сопственици шума, господари фабрика за ласке итд. Преко тих колониста. утиче се на арбанашко становништво, које је очарано богаством и еплом ауетро-угарекога пмператора.!

Као што се види, Марењин је својим опажањима утврдио еве што је, пре њега, изнео П. Орловић о стању у Старој Србији. Користећи се вешто анархијом коју је изазвала Султанова политика ::овлађивања. Арбанасима, аустријека. је пропаганда. успела потчинити севоме утппају целу сев. Арбанију и Стару Србију, те је тиме нарушена. основа споразума двеју Великих Сила које су највише заинтересоване ретењем балканеких питања. У овим је странама. већ припремљено земљиште за улогу какву је Аустро-Угарека одиграла. неколџко тодина. пре Берлинскога. Уговора, у Боени и Херцеговини. Па ипак се међу Арбанаспма који живе у туђини, те не виде од куда им прети права опасност, јављају тежње које их упућују да. траже: да се цео косовски вилајет са скадареким, битољским и јањинеким споје у једну аутономну арбанашку областт којој би био на челу, са етолицом у Битољу, гувернер порекла арбанашкога, за каквога се данас петиче Дон Аладро Кастриота, који је y Европи развио живу агитацију. не би ли задобио симпагије евронскога јавнога мњења. за пдеју о аутономији Арбаније. Али и он, као п осталп Арбанаси који траже аутономију у оваком облику и пространству, као да емећу

Др. Н. Марењљин, ор. с. стр 1 09%