Српски књижевни гласник

СРБИЈА, БУГАРСКА ПО АРБАПАШКО НитаАЊЕ, 607.

Разуме се да је аустријској пропаганди знатио припомогла. ла. дође до ових успеха п окупација једнога. дела. новопазарскога санџака, у коме је султанова. власт опште вћие номинална, те је управо та околпост добро. послужила. њезиним агентима, не само да ту обезбеде свој утицај, него да га одатле распростру и даље на Југ; они се слободно п без пкакве сметње крећу ua и по забаченим крајевима који су пначе пеприетупни путницима других народности, ма колико да су им уредне путне псправе. „О ове стране Качаника фермани се не читају“ —- тако често узвикују арбанасеки. прваци, противу чије оспоности има само два поуздана ередетва “ сила или новац. Турци се уздржавају да употребе силу, а Аустријанци, не -жалећи новац, пажљиво се чувају да их не приморавају сплом на какве било поступке. И успели су не само учвретити свој утпцај у Ст. Србији, него га одатле распрострти и до Скопља. Познато је да се њему има да припише уклањање нознатога валије, Хафус-паше, који им није био у вољи, јер се, у своме раду, није освртао на њихове потребе п жеље.

„Лустријска пропаганда — Tako Завршује H. Maрењин своја опажања о њој — дугује за своје велике

успехе не само умењу п такту својих представника, пего и огромним сумама које се плаћају сваке године угледним и упливним Арбанасима. И друга једна околност, које су. лишене остале ствара. врло подесно земљиште за ову. пропаганду, јер доводи врло лепо у склад непосредне потребе, а много пута и пролазне жеље и каприце Арбанаса са далеким плановима аустријске пропаганде. () а је околност заједничка мржња и. аустријских акнтатора и, арбанашкоа CPOLNOG NL IL MIP 41 према месном Сралославном становништву. Сваке године Арбанаси. нападају, грабе, убијају то становништво која је услед тога принуђено да напушта родно огњиште и да се пеељава. Аустрије агента не само. што не осуђују, него још ово И пооштравају, Јер 7 истребљењу словенска станов-

ништва, које је сметња њиховој иропаљанди, гледају (60)