Српски књижевни гласник

„to _—

и. и

504 ČL О Српски. Књижевни“ Галеник. 77 Папе, аустријски цар први предетавникг m заштитник католичке цркве.“ Захваљујући њихову раду и својој умешности, данас су Аустријанци свемоћни међу Арбанасима у сев. Арбанији, а пропаганда им је чврето организована, и умно упућивана, те су јој п резултати врло повољни. „Који је год путовао сев. Арбанијом био је — вели Марењин — запрепашћен евршеним чином: неоспорно је Ma Je Аустрија постала потпуп и неограничен господар ових страна тихом ни неуморном радњом која улива страх својом грандиозношћу, а поштовање — својим постојанетвом.“

. > Колипко- је нама. познато етање у Ст. Србији, ово тврђење још није баш тако неоспорно. ма да је заснозано на фактима о којима се збиља вреди најозбиљније размислити, у толико више што је аустријска пропаганда умела погодити начин да задобије, осим језуита, п многе шефове мухамеданских племена. Познајући добро карактер Арбанаса, њезини се агенти нису варали у пзбору средетава, нити су прелазили се презривим осмехом покрај оних која незналице зову „ентницама“, али која дају крупне резултате. Ма да су представници цивилизоване земље, ипак им није било зазорно обасипати леним. резима грубе и примитивне поступке Арбанаса, и отворено одобравати, као нешто најприродније, све што се ради у Арбанији и међу Арбанасима. Уздржавајући се увек ол апеловања на њихов ум п ерце, аустријека је пропа-· ганла просипала међу њих иовац, а како су њезини агенти знали строго чувати у тајности имена оних који примају награде, успела је задобити н оне који се, као частоубивији, 'колебају. „Тајанствепост пак која скрива сву "радњу аустријских агената и целу им мрежу пропаганлијеку, још више узлиже у очима заслепљених Арбанаса ону велику силу која их тако умешно уплиће у вешто екројену и емишљено извођену 'мрежу. своје епољне политИке. КАОР. си. стр. :85. 7 У. Вегага, Га Тигдије ес 1" Непешзте сопетрогап, стр. 291 —292.