Српски књижевни гласник

624 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

а

Било се тога што нису били у стању да схвате да човек може у друштвеном погледу заузимати прво место у земљи, па да пнак за то, у политичким пословима, не води прву реч; било с тога што, по темпераменту, нису умели да се одрже у границама које им положај прописује; било најзад нешто треће, тек остаје факт, да владаоци врло често нису своју функцију вршили онако како то сама природа те функције у данашње време изискује. II то је оно што је морало шкодпити не само краљевима лично, него и самој монархији. То је у исто време допринело да се п идеја републике популарише.

Републикански. уставни могли су председнику репу блике признавати скоро онако нето пространу прерогативу неодговорности као и уставп монархија: при свем том, та прерогатива постала је у републици п мање осетљива и мање опасна. Прво зато што функција председникова није доживотна него само привремена , те услед тога и сама прерогатива много губи од свога домашаја; а друго MH зато, што се функција председника добија пзбором, а не рођењем. Бирачи имају могућност да ту функцију поверавају само таким личностима за које могу мислити да ће је вршити онако како то дух устава прописује. „Другим речима, говорили су републиканци, дајући себи поглавара, ми радимо с отвореним очима. Ми не падамо у ону мало чудновату контрадикцију слободоумних монархиста који, с једне стране, борећи се за општинску самоуправу, захтевају да грађани сами себи бпрају поглавара општине, докле, међутим, с друге стране, остављају слепом случају рођења да им одреди поглавара државе.“

Доцније, републиканци нису увек одржали на истој висини. овај тон поноса ин самопоуздања. У практици република. није увек потпуно одговарала свима очекивањима њених твораца. И она је, као и свака људска установа. у осталом, показала слабих страна. Али је при свем том општи резултат искуства био такав, да је огромна већина данашњега. покољења у Француској одлучно при-