Српски књижевни гласник

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 6295

шла њој. При“ таком етању ствари, пзгледи“монархпеста врло су незнатни, по готову никакви. Многи покушаји учињени у корист рехабилитације монархистичких начела остали су без успеха. Услед тога. у редовима мопархистичким већ у велико осваја малаксалост п наступа резигнација. То се вили и на г. Делафосу, којп, поред свега одушевљења. свога за монархију. врло брзо признаје да тој форми владавине у Француској више нема повратка. Шта више, он чак прориче ла јој нема дуга века ни у осталим државама европским. Ово пророчанство је на сваки начин доста смело. Алп ако се оно схвати само као израз бојазни да владаоци неће увек умети своје прерогативе да употребљавају саобразно уставу, и да ће услед тога п монархгеја имати но кадшто и по који бурнији, можда и критичан моменат да преживљује, онда се за ту бојазан не може казатп да је без основа.

Поред свију многобројних концесија које се у њој г. Делафоса непрекидно веје непријатељски дух према демократији.

чине демократским захтевима, кроз књигу Ова појава долази отуд, што писац не прави јасну разлику између циља коме демократија тежи и средстава којима се она у разно време п у разним државама служи да тај циљ постигне. Средства могу по кадшто бити неподесна, погрешна, у извесним случајима може бити п дпректно рђава. То је посао дневне политике да та средства окушава п, према стеченом искуству, дотерује или мења. Али циљ демократије остаје један, и он је несумњиво и узвишен и племенит. Демократија тежи за тим да сваку људску индивидуу, без обзира на рођење, што потпуније развије, да је развије како у погледу моралном тако и у погледу економском. Томе циљу теже све оне разноврсне слободе без којих се демократија ге може ни замислити, а тај асти задатак имају и многобројне економске установе које у демократији ничу п напредују. 10