Српски књижевни гласник

62 СРпски Књижевни ГЛАСНИК,

——

Петина је да ове основне тежње демократије, базни ни у најкултурнијих народа, још нису у потпуној мери схваћене и прихваћене; у толико мање код народа који су у културџ заостали. Јер ма колико да то изгледа чудновато , факт је да маса народа тек има политичким ваелитањем да постане демократеком. Примитивии и натрпархални п људи и народи много су ближи деспотији него ли демократији, до које се тек културом долази. С тога није ни мало апеурдно кад се каже да је, поред свега. елегантног одела п цвета у рупи од. капута, прави демократа био Гледстон, а никако какав разбарушенц лажни“ трибун, који, пстина, говори о суверенству народа, али који у души јетва чека да се дочена какве му драго власти, па да кињи п гњави народ око себе. Онп који друкчије мисле бркају грубост и морални иростаклук са демократијом. која не само ла није пи једно ни друго, него је, по циљу, врло далеко п од једног п од другог. Када демократија тежи за тим да и недивилизоване елементе приведе култури, онда она никако не може битп у складу са поступцима који иду на то да се онп, којп већ неку културу пмају, сузбију и понижавају. Нетина је такође, да, до данас бар, демократске тековине још нису таке да могу потпуно задовољити. Пдеја слободе још није свуда у довољној мери оства-, рена; пдеја јелнакости још није правилно ни схваћена, а идеја узајампости вероватно ће јон луго чекати на то да буде у практици изведена. Исто тако ни критика која је чињена на по неке резултате општега гласања није увек била потпуно без основа. Алп при свем том, кад се ствари размотре са вишега. гледишта и апстрахујући од извесних детаља, демократија је на добром путу п прогрес је у њој неоспоран. Па челу цивилизације не стоје данас нп Персија ни Турска, на ни друге мање варварске земље, него Енглеска, Француска, Сједињене Државе Северне Америке и други, било и по форми, било само по еуштини, демократеки организовани народи.