Српски књижевни гласник

028 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ничареки бака који у парадној униформи n се пропиеним почастима дочекује свога сина што се враћа као лајтнант из војничке академије. добио је у њој неколико лиHuja израженог профила, уоквиреног у једну средину прилично ухваћених појединоети, се нешто лаке п неусиљене емоције, и, као у свима осталим сликама, увек с једним врло некоректним стилом.

Одмах за овом нешто ведријом M трезвенијом сличицом долази, као у Животу, збуњена и расејана прича Из забавишта, под насловом који једва да има везе са садржином. У сентименталној лечјој пдили, са гле-где афектираном тгде-где погођеном нежношћу, утрпане су епизоде и појединости без везе, које на два три места, на крају нарочито, излазе потпуно из теме и тона ствари. Поред трагичне идиле малог Боже и Ивкице, ту је несразмерно развијена сцена са началником, са несрећном учитељицом која је изгубила. своје јединче, — епизода наглашена на крају као главна тема приче.

У Идеалисти. Je јелна од оних познатих бледих п сентименталних фигура полуинемених песимпеста. који проводе век ппшући рђаве меланхоличне стихове пи оплакујући пропаст идеала, пи који у Г. Југовићевој еличици пма само ту ману већу но други, што је израђен одвећ наивно по са једним одвећ трагичним свршетком, несразмерним за ову наивно-сентименталну историју. Тај апотекареки. пдеалиста што је клонуо пред ниским поквареним вулгусом чијој је он срећи сањао да посвети жар своје младости, добио je у Г. Југовићевом типу много оне конвенционалне каботенске фигуре ma фотографеких излога, са великом, густом, забаченом косом, и челом меланхолично подупртим десном руком. За евршетак Идеалисте тровање. цијанкалијом, признаће и писац, одвећ је смео начин.

У очи. једног душиог дана. су песимистичке. рефлексије у том истом тону несрећног апотекарског идеалисте.

Писац Сјени не пише представе и опажања, њему су главно речи. које он рђаво чује и рђаво употребљава.