Српски књижевни гласник

ОПЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 529

Кад му по потреби или случајно дође у реченици једна реч. он семагра за дужност да рекне све што му у тај мах расејаном асоциацијом падне на памет код те речи. и, у започетој реченици или опису стекну се одједном слике'и појединости које никакве везе немају с предметом. чак ни оне које имају потпуно страни и диспаратни предмети на једном фотографском снимку. Није ни мало чудо ако се, у тако еклопљеним еликама, поред бледих стереотипних описа и појединости које су дошли увом из исто тако рђавих приповедача, нађу ствари које потпуно пекачу из боје и тона предмета. С тим расејаним ропством речима и фразама, писац је још несрећан својим на силу дубоким рефлексијама, својим театралним песимизмом у врло афектираном изразу.

Нека се писац научи да у својим сличицама остане на једној простој и јасно одређеној теми; нека се научи да једну мисао или слику каже у једној простој и правилној реченици, својим речима и искрено, без излизаних клишеа и филозофеких парантеза: нека се научи тачној употреби речи и фигура, и њихову слагању у реченици. Са искренијим, својим тоном, са већом пажњом на ову чеизоставну техничку страну, Г. Југовић би могао из своје умерене емоције п нежности што је показао овдеонде, извући један срећнији приповедачки начин. Таленат није раскошан, али се његовом љубављу ка писању, није

неупотребљив. М.. ГРол.

„Pjerin“ Marina Držića. Napisao Pero Budmani. U Zagrebu. 19023. Crp. 1—590. (Preštampano iz 14%. knjige „Rada Jugosl. Akad.“).

Ученост има и својих забава. Учени људи занимају ее каткад пзвесним проблемима који, у пркос свом изразато научном карактеру, имају ипак и једну забавну страну. Као да хоће да се забављају, ти људи узму, из