Српски књижевни гласник

Шара вратио кући, она би извукла испод покривача своје – лугачке мршаве руке, загрлила га, посадила га на ивицу постеље, па му стала казивати своје јаде: како је за боравља, како воли другу неку! Лепо су јој говорили да ће бити несрећна; и завршила би се молбом за какав 0 спруп за поправку злравља, и за мало више љубави. (Наставиће се.)

ГустАВ ФЛоБеР..

(Превео с францускова. Д. Л. Ђокић.)

КАКО СЕ УМИРЕ. (Крај, у: У, OL Жану-Лују .lagkypy седамдесет је година. Рођен је“ у Куртеју, неком засеоку са сто педесет душа, забаченом у једном дивљачном крају. Свега једаниут у свом животу | ишао је у Анжер, до ког има петнаест миља; али је И 3 тако мали, да се тога више и не сећа. Добио је троје“ леце, два сина, Антоана u Жозефа, п једну кћер, Катарину. Кћи му се удала; затим, кад јој је муж умро, врам тила се своме оцу, с једним дванаестогодишњим синчићем, Жакинетом. Цело имање им је пет-шест јутара земље, таман колико је довољно да имаду хлеба и да не иду сасвим толи, Чаша вина што је покаткад попију, одиста је натопљена. њиховим знојем. Куртеј је у једној дољи, и шуме га опкољавају и: O скривају са свих страна. У њему нема цркве. јер је оп- 30 зе штина здраво сиромашна. Свештеник из Кормпера долази. 15 пер, ла служи службу: и, како од његовог места довле има. 5 2 лва добра сата хода, то он долази тек у две недеље је данпут. Куће, дваестак несигурних страћара, на су луж друма. Испред врата кокоши чепркају на пуно { шту. Кад прође какав странац, жене опружају врат, док“ деца, што су дотле лежала изваљена на сунцу, беже куд које усред јата поплашених гусака. OD

• , hf

u e , ~ x А уља 00 i 4 „ “.. ~. “LIV “ e ; , s: - k ij a Va 8 - e о .. ои " и ЊЕ орао И ВЕТА, CAN IM