Српски књижевни гласник

и .

i

626 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

манским апетитом као Јоаким, него више да укаже на : злраве и умерене обеде какви приликују човеку који хоће 4 трезвено и природно да живи. | ја Ми Јоаким има у овој књизи и једну нову црту, и: она се показује у сном што говори о кнезу Милошу. Ma разумемо да је Јоаким морао хвалити кнеза Милоша као што је хвалио и друге који су помагали да његове књиге Ћ изиђу на свет, али како он овде хвали кнеза Милоша, O To премаша благоларноет једног сиротог књижевника према евом мецени. Јоаким слави Милоша не као снога мецену него као владаоца: као год да је он могао оце Ириг нити каква је владавина Милошева. Он то још чини кроз 4 целу књигу, поводом чега било, без икаква повода кат- "S у. кал: уплете где било у причање. Пије вино илр. у не | ким еватовима, па се одједаред сети кнеза Милоша M Ž отпева му у мислима једну емфатичну химну. Или товориу де сељипима како нема грабанцијаша, па заврши говор како они треба да „господара Милоша... љубе, почитују и њему у повинују се“. Или кад чује неку инлиферентну тужбу јелног Турчина на неког кмета, он опет ода хвалу кнез, i Милошу, и то са „рукама дигнутим к небу“ и у пуној НА форми јелне молитве. Или разговара с калуђерима о вам toi пирима, па у том разговору „управи свој взор на. небо“ и помоли се за здравље кнеза Милоша. И тако даље; | целој књизи, услед ма чега било, он нађе начина да о поји химну Милошу. Једанпут је и у стиховима. отп „Шарен штиглиц, зелен криглиц, и ви певајке, И „Хвалу Богу и Милошу усердно дајте... и Ми смо поменули како је он осудио Милоша Обили знате ли зашто га је осудио Само да похвали к Милоша, којега истиче према Обилићу као ослободи према упропаститељу, Не само што он сам тако. о Милоту говори, него позајмљује своје речи и , које на путу сретне, У селу Сладинцу наиђе Ha ] чичу који тако исто ускликује као и Јоаким кад о лоту говори, и „љуби му (Милошу) и ноге и Ру иланини Кљештевици наиђе тако исто на неког“ |

+ фу Ра -