Српски књижевни гласник

Књижевни ПРЕГЛЕД. 627

који у истом стилу о овој теми говори, и који, ако не љуби руке Милошу, љуби је Јоакиму кад овај Милоша похвали, и т.д. Да ли је ово све истина што Јоаким прича да је слушао, то може бити питање, али је истина да Јоаким толико помиње и хвали Милоша да изгледа да је само због тога своју књигу писао. Он у тој хвали иде неки пут далеко, толико далеко да говори инфамије. „Који год Сербљин, каже он (1, 142). своме началнику и управитељу Г. Милошу не би благодаран и веран био, то такови достојан је M заслужује казн да се жив на ватри спали пли жив на колац набије.“ Може човек кодико хоће поштовати кнеза Милоша, али у том поштовању доћи до тог ступња, до иеповедања такве теорије "да сваког оног који није благодаран њему, треба. жива на колац набити — то прелази сваку меру памети и ноштења. И то још Јоаким каже, који себе воли да назове .„Евронејцем!“

Како лп је морало изгледати Вуку и другим ваљаним људима рођеним у Србији, који нису били срећни да буду у великој милости код кнеза Милоша, кад су гледали којим се срествима служи овај дошљак Јоаким да се додвори Милошу m na добије штогод пара!.. Не, не, Јоаким се ван икакве сумње није у Србији понашао као Доситије.

ПАВЛЕ Поповић.

40%