Српски књижевни гласник
„Kr 1 .” | И иу ao pse »5t у“ ЕРИ ха y e, 2 ~ А ои u нар, OR и а њи је Ри Је ви OKA Ot VOM . 690 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.
почетничко је; оно нити аналитички нити синтетички даје слику 184Х, ни људи који су тада живели, ни народа српског тога доба; реална основа је слаба; личности су бледе у опште, Срби само по имену: цео роман нема. јелинетва, он је само један низ догађаја без везе; цело дело писано је слабим стилом, рђавим језиком, Богобој Атанацковић није имао правог књижевног дара: њега су · с једне стране петакли филолози критичари, ђаци Вукови, као свога човека, а е друге стране укус несвесне публике. У претрпаном, невешто сашпвеном саставу Г. Јовановића, где се идеје 'саплећу и претурају јелна преко друге, поред извесне збуњеноети, некојих емелих тврђења п материјалних нетачности, стоји да је Милован o o a ковић и сувише зло прошао, а да је Богобоју Атанацко- | вићу дат већи значај но што има права по своме ствар
номе књижевном таленту.
Од интереса је, узгред, поменути, да је ЊЕ
судио о двојици наших старих приповедача. један њихов ~
ћи следбеник и, у неку руку. оснивач реализма у нашој pH UO
55 жевности, Јаков Игњатовић. У једноме од најпознатијих да својих чланака, Три српска списатеља. (Дјела, |), Beam Сади ЈЕ, Во ово: „Вилаковић је био један од најплоднијих и најва-. пена ој
жнијих ерпеких еписатеља... Видаковићеви романи, поред“ Li +
љ „4 уд,
ic: | _CBOJMX слабијих страна, имају велику BačayFYy,.. M HOBOO cagenowM Jpw.wawy за 1886 он је штампао своја „Писма Šš ју из Елисиума“, гле је расправљао са људима ORO НЕ“ ко | Tumme Српске и критиковао правац њихова рала. У u A воме писму. које je потписано: Милован Вадаковић, за- Ка А мера се што он, Милован, није ушао у јелан преглед = 1 : српске књижевности, док „вилим онде и младог Бог обојиод а. · Атанацковића, који је као почетник неколико приповед- 79 MW чица налик, 1 и да је дуже поживио, може бити да би. + лаље дотерао... ја : : А Д Милован Вилаковић се дуго читао, он се и ланас + још чита у доњим спратовима књижевне публике, | оне 3 која се тек буди за живот књигом; он је још пелесетих и година имао последника, као што је био Тимотије“ Изи, (а , Sa у ита