Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ П ПрРИКАЗИ. 631

који је још 1550 довршио свој романтични спев Аисандру, али против њега се још одавно, и пре критичара-филолога, осећала оштра реакција. У последњим годинама живота, он је имао да проживи горке дане, у сиротињи која му јо цео живот тровала, у презирању које су му млађи нараштај и списатељи указивали. Један његов сувременик држао је да се чини неправда староме писцу и устао је у његову одбрану, и то није био нико мањи но Јован Стерија Поповић. Књижевни додатак Јужне Пчеле за годину 1852 донео је његову Карактеристику србеки сцисатеља, која је гапочета Милованом Видаковићем. Најбољи стари драматичар наш, човек ретке трезвености иначе, овако је узимао у заштиту незаслужено подцењиваног, готово презираног старог писца Бубомира у Јелисиулу и Веселиг двора Иве Загрице: „Ко није читао у оно време његовог Усамљеног јуношу, његовог Белимпра, Љубомира и Светозара Мужко и женско, младо и старо увесељавало се производима његовога чувства; п дух народности који се падежу клонио, почне опет ширити крила у аустријској земљи. CBakm Je тежио своме сину, своме кумчету наденути мило му име пз Видаковићеве књиге „Светозар“; сваки је другојаче почео о историји својој мислити и чувствовати, а младеж наша коју је гениј србеки ознаменовао, да народу своме труде своје посвети, усхићавала се Вилаковићевим производима до пступленија и немогући угасити растећу жеђ књигама његовим, тражила је нове и налазила бистрије изворе. Ја се с умиленијем опомињем дејствија, које су Видаковићеве књиге на мене у детињетву моме чиниле; MH да нисам био сам потврђују сви готово доцније изишли романи сроски, који нису ништа друго него подраженија његовима п0вестима.“ Само, пџре но што се почне даватп оцена о ралу Милована Видаковића, има једна преко потребна

Г Јован Стерија Поповић још ће једном подићи свој глас за Видаковића. У Седмици за 1555 (број 45) има његова песма Миловану Видаковичу, где истиче његове заслуге за буђење националне свести међу Србима.