Српски књижевни гласник

у ~

|

Hunza срца да ће се још и данас наћи која старица која

аи ЕР и а

и ЕУ

ки | А ки А о

~ .. А + OM AG: , : | ~

6592 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

—— __ —— — и ______________________________-___-_-_-_________--

ствар да се сврши: ваља критички пронаћи изворе његових дела, видети шта је његово а шта туђе. Несумњиво је. доказано је да су поједини његови романи прости посрбљени преводи са немачкога. Касија Царица, која. је ло суза доводила наше старе, која је толико некада иле-

носи име Касије, није ништа друго него, каткада дослован, превод, зачињен поучним рефлексијама о материнској љубави п васпитању деце, немачке књиге Kaiser Остаутапих, приче о цару Октавијану, коју је по“ француском прерадио и превео на немачки Вилхелм Салцман, у Штрасбургу 1555 године“. Зна се, даље, да је (плодан и. Милена, Српкиња у Емалеској написана. по једној | „само чувеној“ приповетци. Пре него што се тај посао не сврши, док се не одреди шта је његово а шта туђе, прерано је пи некритично је оцењивати чисто књижевну врелност дела Милована Видаковића.

У оцењивању дела Богобоја Атанацковића не треба. губити из вида да се оно дели на два дела: пре 1848, кала су излазиле његове ствари у Пештанско- Будимском Скоротечи. од 1944 ми у двема свескама. Дарка Србкињи, ро- 4; мантично-сентименталне новеле, слабе, невеште, каткада се летињасте, писане старим правописом, са знатним меша винама славјано-сербског језика, и други лео после а, управо 1852, три-четири новеле, међу којима и најбоља и најпопуларнија Буњевка и роман Два Идола, Г. Јова. новић задовољио Će једним врло општим погледом на рал Богобоја Атанацковића, и зауставио се само на ке | : ; говом роману „Два Идола, за који њ о Буловић пре двадесет сад

нашој књижевности.“ По извесним особинама својим, по своме сентимен- ја талном и романтичном предмету, овај роман није значио | ништа ново у нашој књижевности, Јунак, Младен, има VEO

7 Чланак Др. Ивана Шерцера у xpporekow Nastatnom riestnik 1 пи | септембар 1102.