Српски књижевни гласник

ф А | ~ E “u "+ је. ta А и а ари A и КА 44 “o њ у x ~ Ре 634 СРПСКИ Књижевни Гласник.

чевић за нашу поезију, али он је један од важнијих и бољих писаца наших. Он је, као оков прошлости. и као болест која му је била у самој крви, носио неизлечиву склоност ка романтизму, извесну једнолику, нешто смешну и отужну сентименталност, али се он први почео ба вити сувременим животом, својим сувременицима и лнов- С ним догађајима. Он је дао пуно ствари које су застареле и које су без икакве књижевне вредности. али он је написао Буњевку и Два Идола који спадају у најбоље производе ерпске књижевности у средини прошлога. века. о Поред тога, то је један од писаца који су писали, за. своје доба, добрим народним језиком, и један од првих који су пристали уз правописну реформу. Те ствари нама. сала могу изгледати обичне али када се сети борби које је Вук водио, и невоље које је Бранко имао због тога да. претрпи, неприлике које гоне сваког новатора, ту за слугу никала не треба заборавити. Строго узев, књим жевна вредност ЉБогобоја Атанацковића није велика, бар hi је мања но што се обично мисли —, и значај је његов ; више историјски, али „при оцењивању списатеља и његови заслуга, вели Јован Стерија Поповић у својој одбрани Милована Видаковића, морамо имати пред очима. увек. СОЕ 5 време и обетојателетва у којима еу писали; особито треба ј имати призрења на оне који први лед пробијају. а та шуме крче“. На то „време п обетојателства“ PP. Јован ен новић, са свога и сувише апсолутног гледишта, ниј мислио, и за то је његов сул о Богобоју Атанацковић, Ко “. испао и сувише строг. 25, Не само то, но у овом саставу има и нотара нетачности и смешних Pio и, што је жајторе. пише

Милована Видаковића, а на штету "BoroGoja аи Buha. „la тлас Богобоја Атанацковића нису стао само филолози, доказ је што је Ђуро Даничић, и његов друг из лоба ђаковања у Бечу, доста оштро 1 у 70. броју (рискиг Новина од 1852 0 његовим двема но велама Гри зелене шибљике и Рукавица, које су из ош