Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ.

Књизи. за добре цели DP. Јовановић замера што је Атанацшковић, по потреби, од једном, направио Младена родољубом. Међутим, одмах у почетку, у глави Ш. Младен овако 'вели: „Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царетво Душаново још ускренути. Бог је срушио српско гоеподарство ради неслоге српске, вера моја! Бог ће га ускренути рали постојанства, верности и чвретоће српске“. Богобоју се чини и једна оваква невероватна замерка поволом „Два Идола: „А тако исто велика је мана овог романа што је у њему врло мало лица, а зна се да је у Маџарској буни било само Срба стотина хиљада“! — У одбрану Милована Видаковића, Г. Јовановић ће тврдити да. је он „почео обрађивати приповетке онда кад је добра. белестристика и на страни била реткост, п кад не беше јасно утврђена разлика између поезије и белестристике“. У самој тој реченици има три крупне нетачности. 1. Поезија не стоји ван „белестритике“: она чини њен саставни део; 7. цела стара реторика и књижевна критика, у колико је у опште било, почев од Аристотела, Хорација и александријске школе, а нарочито у доба када је Милован Видаковић писао, није ништа друго радила до та описна обележавања и класификовања, постављање разлике између прозе и поезије: 3. Милован Видаковић. је писао између 1805 и 1841, а то је доба када је постао и најлепше цветао историјски роман. Манцонијеви ВБереници изишли су 1827; Валтер Скот издао је Беверли 1814, и од тога доба до 1827 Велики Непознати написао“ је све своје романе, Ајванло 1890 : | Богородичина црква у Паризу Виктора Ига изишла је 1831, Проспера "Меримеа. Ароника Карла 1Х 1899, историјски романи Алфреда де Вињиа изишли су око 1830. У доба, од 1829: до 1895 писао је Балзак романе под пееудонимом, а ~ Ђудска комедија писана је 1829. Ето како је добра „белестристика“ тада и „на страни била реткост“.