Српски књижевни гласник

И И ИВ А A AO ?

10 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

прије чује попове молитве. При врху зауставише се дјеца и сви се зауставши Молепствије отпоче. Поп запали једну свијеЋу отвор

небо, поче, кроз. нос, читати п извијати некако лијепо 6 љато оно његово: 3333333333 и: рррррррррр, па га ми

нагрнуо око њега, опколио га, па му не да ни да еве изговорп и сврши јектенија, него непрестано и из свега 1 иззијају једно бескрајно дугачко и бескрајно високо.

— Не ваља све Амин, него вичите и Подај 20 a — осијече у неко доба Стојан и поснажно гурну Ap u OI y ребра |

не знамо.. дома ми вашије! новитата, е стари Ћи ayunde "n нас старце, а. ви с младијем како се наре и

Пошто се молепствије сврши, поп утрну св ећ опет затвори књигу и читава поворка крену нет | цркви. Сад се већ није ишло олако у реду kao n него се гурало све то више и, према оној ди потоњи су се једнако старали да буду први. И гр: се више! једино се BN, траве капије и, Va

Падај падај кишице

Молила се мајка,

До Ђурђева данка На камену сједила, / Двоје ђеце родила, | Једном име Јаворе,

Другом име Преворе,

Преврну се небо

Као чисто сребро,

а, уз дјецу, почели попијевати и неки мом, са.