Српски књижевни гласник

„и па феб ке, | И : 2 ај а > 5 и“ 5 па осу 14 Српски Књижевни Гласник. пе прво но ће да изиђе, запријети јој: - Да се нех

од куће! Марко оде на море; оно двоје, јаче дјеце, с прага. гледа за њим, па док замаче, изиђу пред кућу, да се | играју у пуној светлости дана. Антица у кући доји евоје. чедо, мири га — п успављује. Кад га је успавала, изиђ пред кућу да опере робу. Повуче се у хлад, прама дјеци. да су јој на догледу. Радећ снатри, п тако јој. вријеме

тражила, ла није везана уз човјека који јој не да ни мира и држи је под својим јармом. А свему је сама рочна! п та је мисао највише изједиоо Згрешила је про

упитала је саму себе: како се могло то догодити ; к нигда, нп у највећој самоћи, на шкољи, није га по желила 2 ia

И радећ' премишља, — a по пучини бродови, пријатан лахор, једва хмиле, — но не свраћају у „велу увалу“. Пролазе, и собом носе њене другове из дети

дане усјекао и гледа га пред собом, к'о искру кад у там сине — оженио се! Ко зна хоће ли већ игда на шкољ

иза купања, у заклоници, на пепрану жалу, непружена с ногама у мору, спграла „мужа и жене“. Чула је 7. селу, да пише да му је у Америци добро, но свеједно да жуди повратити се. Поздравља све, који за њ у тају п пита: је ли још обилат лов срђела око Pp T шкоља. За њу не пита — ко зна, зна ли да се уда. за Марка... ; 20

А бродови по пучини, уз пријатан лахор једва. |X u He cBpahajy. — Простирућ' Маркову робу да се о Антица. погледа. у једра им — па прострвши је ] кућу. Заложи се. крухом пи млијеком — IM, узев зипке своје“ чедо, изиђе из куће, и крене узбрди