Српски књижевни гласник

трепери та свијетлост, па се постепенце; гаси, и обла

16 Српски Књижевни Гласних.

био; да се није обазпрала на свијет п његове н (ви зар да свијет боље од ње саме познаје њену. вољу |

Тако дуго стоји и забавља се својим мислима. а што би од ње било да њих немаг... Дјеца се око ње весело играју — а у то и маестрал јавља се; постепено | пучина је набранија, живља, модрија, а свјежи ла к'о дах живота у омари, долази јој у сусрет; лађе пучини крећу, а у гранама старога бора замећу се меки 8ByEOBI... 566 ад

Маестрал носп собом свјежину, живот u O осјети у себи животну сласт; хтјела би пожурити д ље | к рибарима, али се боји свога човјека — њега се 0 који јој је младост и живот заробио, а ништа јој. 31 у замјену није дао... 6

Пред сутон сједи Антица пред кућом и пшпчеку Марка. Чуди се што га још нема, па гледа преко у стазу преко брда, надајућ“ се да ће из села помол Чека га већ дуго — а нема га. Стрепи, јер онамо леко, преко мора, у недогледном простору, гомилају облаци; пати КУЈЕ се к'о да из морских EI дола.

у тлеху. Oni подму кли тајац у летњему дану не. аут на добро. Антица чека и немирна је, кад сунчеве | 1 јетлости нестаде за облаком. С оне стране, очворен 2

је: се одразује свијетлом ведрином. Jon неко при)

освајају комад по комад ведрине, ко да. је a | брзо, море и земља изједначи се у оловастој сивој беја,

~

једнакој к'о што је стијење прекоморских го лети. западњак, пајелном јако одуне, море се најежи. чаман, населу ти у часу да је Momo: затвори. нага

од куће и побрзажа увалици. За њом потркује. о дјеце, 'те све троје хитро дођоше на жало. |