Српски књижевни гласник

610 ОрРпски Књижевни Гласник.

кадам; редови вечито истих грађевина од поцрнелих опека, окна се преливају на црно; свака је кућа одвојена од улице оградом пи јарком. Дућана готово и нема, ниједан није леп, нема излога, нема слика; за нас би то било сувише тужно; ничега чиме би се очи занимале или забављале ; не може се шврљати; ваља радити код куће или узети кишобран и ићи у канцеларију или у своје друштво.

Хајд-Парк је најпространији од свију, у њему је једна · речица, велика трава, стока, велики ладови, нека врста пољскога парка који су наједанпут пренели у средину велике вароши. — Око два сахата велика алеја је прави мањеж; десет пута је више коњаника а двадесет пута више јахачица него ли у Булоњској Шуми о празницима ; девојчице, дечаци од осам година, јашу поред очева на коњићима; ја сам видео крупне старе госпе како касају туда. — То је једна од њихових раекоши; додајте томе и слуге; на пример у једној породици од три члана које сам сад походио има седам слугу и три коња. Мати и кћи сваки дан трче на коњу по парку; често на коњима праве походе; оне штеде. на другоме, на пример на позоришту, у које иду врло ретко. и то увек у ложе које су добиле од другога. — Ово снажно кретање чини се неопходно здрављу; девојке, госпе, долазе овде и кад дажди. Три коња и једна кола стају тодишње отприлике двеста фунти стерлинга. По тој гомили. коњаника, може се створити мишљење као и по кућама и по послузи; богата класа је многобројнија у Енглеској него ли у Француској. — Још један знак, потрошња. рубља, руха, рукавица, увек новога одела. Клима је таква да се све много прља, те треба често мењати У сваким новинама пуно је огласа трговаца који иду по кућама и купују старије олело; еваки је џентлемен дужан да буде беспрекорно обучен; фрак, чим се мало износи, прелази у руке човека ниже класе, докле као рите не пређе на леђа каквога сиромаха и на тај начин обележава коме реду такав човек припада. — Нигде разлика

\

а