Српски књижевни гласник

БЕЛЕШКЕ о ЕНГЛЕСКОЈ, 611

међу људима није тако јасно обележена на спољашности људи. Замислите један елегантни фрак или какав ружичасти цвећем искићен шешир какве велике госпе; фрак ћете наћи на плећима каквог оглупелога несрећника на степеницама што воде у Темзу, а шешир у Шедуелу на глави какве старице што по ђубрету купи дроњке.

Од пет до седам сахата дефиле женскога одела. Лепоте и украса има у изобиљу: али нема укуса. Боје су сасвим спрове, а крој нимало укусан: сувише раширени кринолини п рћаво разапети, као геометриски ваљци пли испупчени, зелени карнери, позлата, хаљине у гранама, пуно тананог платна, коса спуштена или накудрављена; пи поврх свега тога мали искићени и неприметни шешири. Шешир је сувише искићен, коса сувише намазана чврсто се припила уз слепе очи, огртач или горња хаљина незграпно падају до преко кукова, сукња се распела преко мере; а све то без кроја, спртљано, шарено, џрекићено, оне претрпане и отворене боје дрече. На сунцу нарочито, прекјуче, у Хамптон-Куру, међу трговачким женама било их је смешних преко мере; пуно љубичастих и то јако љубичастих хаљина, око струка златоткан паде; сликар би какав дрекнуо. — Ја рекох једној жени: „Рухо је овде више сјајно него ли код нас у Француској.“ — „Па ми из Париза набављамо хаљине!“ — Добро сам се чувао да речем: „Али их ви бирате“.

Све су, сем оних из највишега друштва, неукусно обучене. Нагађа се здраво, лепо развијено, по негде и лепо тело, али тек треба нагађати. Липе је често чисто, али често и монотоно. Многе су просте лутке, лутке од нова воска, стаклених очију које се чине потпуно празне, без сваке мисли. Друге имају -поцрвенела лица те им личе на живи бифтек; нешто глупо или сурово има у овоме непомичноме месу, сувише беломе или сувише црвеноме. Неке су праве ругобе и баш смешне, ноге као у чапље, вратови као роде, а вечито бели зуби, јако испале вилице као у месождера. — За то су друге праве лепотице. Сретају се анђелска лица, очи благо дубоке а плаве

39"