Српски књижевни гласник

Из Слободе у Ропство. 693

Овакав облик задруге, који још постоји у целој војсци, био је, у прошлости, облик задруге свега грађанског становништва. Свуда, и свагда, дуготрајно ратно стање ствара војничко уређење, не само међу онима који се бију, већ уопште у целој друштвеној заједници. Док год активно траје сукоб између друштава, и док ратовати изгледа да је једини мушки посао, дотле је друштво у ствари само војска стављена на вољно, а војска мобилисано друштво; пошто овај део који не участвује у борби, робови, меропси, жене, и т.д., постаје ратни комесарпат. Разуме се, према томе, да се међу масом потчињених индивидуа што је сачињавала комесариат, одржавао истоветан спетем дисциплине, и ако простији. Како је, према оваквом стању ствари, војнички сталеж био господарећи, и како је остали народ био неспособан да му се одупре, то су они који заповедају војском наметали, разуме се, своју власт и онима који се не бију, и принудни систем био је примењиван и на њих, једино с оним променама какве су тражиле друкчије околности. Ратни заробљеници постају робови. Они који су слободно обрађивали своју земљу пре него што су покорени, постају меропси везани за своју земљу. Мали поглавари постају поданици великих поглавара, властгеочићи постају васали више властеле, и тако све даље до највећега властелина, пошто су друштвене класе и власти биле сасвим сличне е класама и влашћу сваке војничке организације. И док је за робове прековољна. задруга утврђен систем, и еви виши ступњи били су делом у њој. Заклетва верности свакога човека његовоме сузерену гласи: „Ја сам твој човек“.

У целој Европи, а нарочито у Енглеској, овај систем прековољне задруге губио је мало по мало по нешто од своје строгости, док га је постепено замењивао систем добровољне вадруге. Чим је рат престао да буде главни задатак живота, друштвени строј који је он створио и који је подешен према њему, полако је преиначаван, и то га је преиначавао друштвени строј који је створио