Српски књижевни гласник

694 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

пидустријски живот и који је подешен према њему. Док се један мањи део друштвене заједнице посветио офенсивном и дефенсивном раду, већи део посветио се продукцији и раздавању продуката. Постајући све многобројније и све моћније, и склањајући се у вароши где је мање било под влашћу војничке класе, ово индустријско становништво отпочело је да живи по систему добровољне задруге. Мада су општинске управе и еснафске уредбе, делом проникнуте идејама п обичајима који воде порекло из војничкога друштвеног уређења, имале у неколико принудан карактер, продукција и деоба продуката најчешће се вршила у облику уговора између кунаца и продаваца, и између господара и слугу. Чим су ови друштвени одношајп и облици рада постали доминантни у варошком становништву, стали су утицати и на целу друштвену заједницу; прековољна задруга пропадала. је све више и више, откад се војничка и грађанека служба стале плаћати новцем; у исто време, разлике између редова постајале су мање оштре, и моћ виших класа стала се смањивати. Најзад, кад су с временом застареле и принуде еснафа, као и управа једнога реда над другим, добровољна задруга постала је општи принцип. Куповинх и продаја постале“ су закон, за сваковрене службе као и за сваковрену робу. Неспокојство што се рађа ма из каквог незадовољства са животним околностима, вечито подетиче у људи жељу да се покуша какво ново стање. Свакп човек зна колико постаје заморно одмарати се дуго у једном истом положају; исто тако еваки зна да најбоља фотеља, у коју · смо најпре са задовољством седали, најзад, после извесног броја сати, постаје просто неподносна, и да човеку изгледа, за неко време, да би се радије одмарао на тврдој столици на којој је пре седео и коју је бацио. Исто је тако и с човечанством састављеним из разних тела. Ослободивши се, после дуготрајних борби, сурове дисциплине старога режима, и видевши да нови режим, и ако ~ релативно лак, ипак није без тешкоћа и без мука,