Српски књижевни гласник

Из Слободе у Ропство. 625

човечанство је, нестрпљиво да их поднесе, дошло на мисао да покуша један други систем, који је, у принципу, и ако не изгледа, исти као и онај од кога се ослободило, у току последњих генерација, с толиком ралошћу. |

Јер, чим се остави на страну систем уговора, неминовно се мора усвојити систем веавиз-а. Чим се напусти добровољна задруга, мора је заменити прековољна задруга. Рад мора имати какву организацију, и ако та организација не почива на добровољним уговорима са слободном конкуренцијом, мора бити наметнута влашћу. Макар како да изгледа друкчији и носи друкчије име од старога поретка где су робови и меропси радили под господарима покорним баронима, док су опет ови били васали војвода или краљева, — нови и толико жељени поредак састављен од малих група ралника који стоје под надзорницима, док ове надзиравају инспектори, који слушају месне директоре, који опет стоје под влашћу окружних управитеља, а сами ови покоравају се средишној управи, нови поредак, кажем, мора апсолутно почивати на истом принципу. У оба случаја морају постојати утврђени ступњи, и прековољна субординација сваког нижег ступња вишем. Комунист или социалист нерадо размишља о овој истини. Љуто незадовољан постојећим системом. где сваки мора да ради за себе, док сви морају да пазе да се никоме не учини неправо, он мисли да ће бити много боље ако се сви стану бринути за интересе свакога појединца, и уздржава се од тога да објасни каквим ће се механизмом то постићи. Неминовно, ако евакога од нас треба да издржавају сви, онда еви скупа морају набављати средства, животне потребе. Оно што друштвено тело даје свакоме, мора се узимати из нагомиланих залиха, и отуда од свакога треба тражити његов удео, — треба му рећи колико треба да уложи у заједнички фонд у облику продукције, да би после имао права на толико и толико, у облику предмета који су му потребни за одржање. Одатле излази да, пре

49