Српски књижевни гласник

626 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

него што буде добио штогод, сваки треба да се стави некоме под команду и да слуша оне који ће га упутити шта треба да ради, и у које доба и где, и који ће му доцније дати његов део хране, одела и стана. Ако престане конкуренција, а се њом и куповина п продаја, неће више моћи бити добровољне размене толиког и толиког рада за толико п толико продуката, већ ће и рад и продукте одређивати нарочито за то наименовани чиновници. Посао се мора свршити: ту се не може бирати; и добитак се, макар колики био, мора примити, тако исто без бирања. Јер радник не може оставити место по својој вољи и најмитп се другде. По оваквоме систему њега ће моћи примити на другом месту само по заповести више власти. А јасно је да овакав сталан поредак неће допустити да се на једном месту да рада непослушном члану који је дошао из каквог другог места ; систем не би функционисао, кад би радници били међусобно слободни да одлазе и долазе по својој вољи. С капларима и наредницима под собом, индустријски капетани морају да извршују заповести својих пуковника, ови последњи заповести својих генерала, п тако све до одлуке главнокомандујућег; и послушност се мора захтевати. у целој индустријској војсци, као што се захтева и у правој војеци. „Ради оно што ти се нареди, и узми оно што ти се додели“, мора битп закон и једне и друге војске.

„Добро, нека је п тако, одговара соцпалист. Радници ће сами постављати своје официре, и ови ће увек бити подложени критици масе којом управљају. Будући тако на удару јавног мњења, онп ће морати да раде смишљено и праведно, или, ако не буду тако радили, збациће се са звања народним гласањем, месним или општим. Откуд се неко може тужити да стоји под влашћу својих претпостављених, кад сами претпостављени стоје под демократском контролом 7“ И социалист с пуно поуздања гледа у ову привлачну визију. i

, (Свршиће се.)

( Превео с француског С. П) ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР,