Српски књижевни гласник

——____•___________-_ __-_______ _____-_

КУР. Дамјану Дамјановићу бивало сваки дан све горе и горе; у грудима га је давно јак кашаљ иза кога је изба___MUBAO крв. Живот му се, на очи, трнуо, лице му дошло “још дуже него обично, нос и јабучице искочиле, а лице му прелила жута, готово зеленкаста боја. Дуга, проси~ једа коса падала му низ чело и сљепочице, брада и бр___KOBH били жалосно рашчупани, сав његов вањеки лик одавао је његово унутрашње стање, нешто поразно, жа· лосно, а ипак, мученичко и величанствено. | _ Bujecr да је, на попову тужбу, брзојавно суспен— дован, није га ни најмање потресла. Он је то и очеки— вао. Истрага је требала започети чим стану да копне — сметови, јер је зими село било неприступачно, и за зване, и за незване госте. Он је тако лежао по цио дан, с упртим очима у ___Crpom, y малој собици, и једино се мицао кад га је стао — давити кашаљ. Сваст га је чешће облазила и пригледавала, па га којечим понудила; пашанац би се само кадгод надвирио, доброћудно се осмијехнуо и отишао у — дућан. Дјеца су га, једино, кадгод узнемиривала својом — виком, уза све псовке њихове матере. | : : Волио је сада да буде сам. Спопадала га је, кадгод, – чудна жеља да кад оздрави утече некуд, па да постане пустињак, не, можда, да се моли Богу, већ да буде сам, :ž сам, далеко од свих тих одвратних људи чији глас тако неугодно пара уши и који само грамзе да шчепају што више, што више!

Па онда, иза тренутака мржње, падао је посве у ј душевну немоћ, часове кад није ништа мислио, кад му је стаклени поглед буљио у једну тачку, без иједне мисли — и осјећаја. ZA o OI "По ноћи је мало спавао, а и то мало сна било му је прекидано кашљем п немирним сновима. Он се трзао и викао, будио у другој соби пашанца и сваст, они ула~ знли ca свијећом и давали му да пије вина с водом.

| да оно што је ударио попа није се ни најмање

пп, ~.

Мртви Живот. 23.

оу а

MI |