Српски књижевни гласник

ин и

94 бпска Књижевни Гадсник. ИЕ

кајао, ни најмање му није било жао што ће ради такова.

дјела да изгуби службу. Та он је само изразио мали

дјелић своје мржње на тим ниским и подлим етворовима. |

што су га омели у његову раду, што су од њега учи ниди немоћног човјека, што су уништили смисао његова "живота. Нуе про Зуи „Ти нијеси, учитељу, за нас“, падале му на ум ког

је вачеве ријечи, „ти си од оних људи којима клица. није БЕНИ никла на земљи. Ти би ћио да нас начиниш људима! He S иде то тако лако! Рецп сељаку: „Ти пропадаш, јер лочеш. за ракију!“ А он ће рећи: „Пио је ракију п мој haha, u мој ђед, па им није ништа валило!“ Па кад њему еамом није. стало да боље живи и да иде у напредак, > сти га! Не

мијешај пен народ, не дирај у његове novac 2 то не воли, а и, да ти право кажем, не вјерује ти, па. мада како“ зна да сп добар и поштен! Господин си, а свијет. је већ научио да ако му што господин ради, не ради из љубави, већ ради своје рођене користи. Жао | ми те је, учитељу, да пропадаш, јер сп премекан за ове : наше тврде литице. Кад је свијет лул и. не брани се 5. сам од невоље, зашто да је тебе за њега брига 7 Невоља је ка“ каква каменчина што се ваља низа планину и. све. гњечи п сатире под собом. А ти си, мој јуначе, подметнуо своја слабачка плећа да се одупреш тој греди. Али јој се нијеси био кадар оду пријети, мал“ те. је. она Š прегазила и самљела“!“ #75 :

Дамјан Дамјановић | превртао је у памети севаку ријеч ковачеву, ово јелноставно мудровање ријешило му је цијелу загонетку што му је задавало сељачко биће. | Сељак је материјално посрнуо, бије га бура, лед и по ње плава, у прољеће, а на другој страни, опет, нецриљује, гас |

у + ико

У

Može ao O MN,

ли. се може да даде. (Ceo чиновници гледају да се обогате Ha народни рачун. Кад, дакле, сељак види Рано : сподина, зна да није дошао да му помогне, већ. ла.