Српски књижевни гласник

Закон РЕДА У ИСсториЈИ. 613

где је спољња природа угодна за њих. Религиозни и философеки појмови код свих античких народа зависили су од спољње природе; појам да је вода први, основни принцип свега, потекао је из религије у нилекој држави; појам борбе светлости и мрака из супротности Ирана и Турана. А све већим прогресом све човеково, његови религиозни и философски појмови све мање зависе од спољње природе, а све више од унутрашњег живота и бивања у њој; као што свега спољњег нестаје, тако све више нестаје и упдива спољње. природе на човека; човек се све више ослобођава од уплива њених спољности и случајности, а све више зависи од унутрашњег живота природе, од земље и сунпа, и све више прилагођава свој живот законима унутрашње природе. По томе. је и све мање поремећаја и устука, јер су спољни, случајни узроци све мање моћни да омету ток социјалног живота п развитка, те све више нестаје случаја и среће, пошто се живот друштва све мање везује за спољње ствари. Приближујући се све више природи човек долази у све непосредније додире и односе са природом; као што неорганске снаге — пара, електрицитет, све више истискују употребу органских снага, тако корист од неорганског света све више надмаша корист из органског света; примена угља и гвожђа дигла је и осигурала економни живот друштва и дала полета цивилизацији; виша цивилизација омогућена је тек тим непосредним везивањем човека за неорганску природу. Природа. све мање делује на цивилизацију

својим доцнијим, секундарним снагама и појавима — положај земљишта, плодност, клима итд., 2 све више својим првобитнијим, укутрашњијим снагама — сунце, угаљ.

И све зрелија наука све више тежи непосредним везама са животом и његовим потребама, као што је првобитно и била, све више тежи да. доноси користи човеку, док је у младо доба своје, у посредној фази својој, тежила да се уздигне над животом и његовим потребама. И у друштву људском тежи се све непосреднијим везама између људи, на чему раде и све модерпе снаге саобраћаја.