Српски књижевни гласник

614 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Као што закони теже да постану обичаји и свесне.

радње да постану механичке, „тако и науке све више теже да постану вештине, као што су првобитно и биле. Увиђајући све више да судба човекова зависи од сунца и звезда, и да је његов живот везан за општи живот васпоне, астрономија све више постаје вештина којом ће се умети читати судба земље и човека из живота сунца и звезда. Служећи све више животу MH његовим потребама хемија се све више враћа првобитном ступњу свом, постајући све више вештина добивања бољих и сигурнијих услова живота. Уметност и вештина преживеће философију и науку; као што су остатци човекове вештине најстарији споменици његова живота, тако ће они бити и последњи споменици његови. И у животу уметности исти је ред нестајања; кад су све друге уметности биле мање више пропале, архитектура је трајала као уметност до пропасти римеког царства.

Као у козмосу тако и у људском друштву доцнија, мала тела брже живе, и пре их нестаје од великих, ранијих. Као што мањих тела појединих класа и племена, нестаје у већим телима народа, тако ће велика истина човека преживети све мале петине — племена, народа и држава, као што ће се најпосле сва псторија човека свести на неколико великих закона и периода, у којима ће се изгубити сва многобројна сптна имена појединих људи, племена, народа, догађаја, датума; неколико великих имена и принципа преживеће сва ситна имена и законе.

Пошто се светлост цивилизације јавља прво на висинама друштва и код појединих узвишених умова, и после силазе озго све дубље у низине друштва, то по закону нестајања, цивилизације и прогреса нестаје прво из масе друштва, у које су најдоцније продрли, и вајпосле сва цивилизација и образованост задржаће се само на висинама друштва и код појединих узвишених умова, одакле су и почеле еплазити ; врхови човечанства сијаће се још кад у масама његовим буде давно овладало не-

Ре кожа И А МИ А у у де је

MOC.

& Ме

5 < 77

је