Српски књижевни гласник

Закон РЕДА У Историји. 615

знање и мрак. Као што сунчеве светлости прво нестаје из долина и равница, док се брегови још сијају, тако и кад један народ пропадне, само поједини духови носе и даље заставу народне идеје, само они остају носиопи његове историје ; светлост историје обасјава и даље поједине узвишене личности, кад је ње већ давно нестало из дубина пи низина друштвених. Са пропадањем римског друштва и народа науку и образованост гајиле су још само више класе друштва, док су се празновера и незнање све више ширили у маси; и као и сва цивилиза"'ција и литература и литерарни латински језик остали су да и. даље живе још само код виших класа. Тако у другом периоду индијске литературе санскрит. је остао још само језик образованих, језик литературе, док га је маса народа била већ заборавила и говорила други језик. Тако се на висинама друштва људског родила светлост људске цивилизације, свести и разума, и на висинама ће најпосле и изумрети.

Пошто све постаје онда кад је потребно п траје док је потребно, то и све нестаје онда кад. постане непотребно, те све оно што нестаје јесте непотребно; остаје само оно што је потребно да остане. А све непотребно јесте само луксуз који се прво у невољи жртвује. Утрошив огромну већину своје снаге у стварање неојрганског и органског света, земља држи човека п цивилизацију његову само сувишком своје снаге; човечанство п његова цивилизација, његов духовни живот и прогрес јесу само луксуз природе. Кад земљина снага почне слабити и опадати, она ће, скупљајући своју снагу, морати прво жртвовати духовни живот човека и цивилизацију његову, луксуз свог живота, онако исто као што човек у невољи прво жртвује духовне потребе; природни човек са природним потребама далеко ће преживети цивилизацију и историју, луксузне потребе свог дугог живота.

Тако све оно што је у времену постало, у времену