Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Да ли се сриска пећска патријаршија год. 1766 канонички и коначно угасила и ко јој је црквено-правни наследник 7 од Ђуре Вукичевића. 36 стр. у 5". Нови Сад. Цена 2.

Расправа је ова интересна, п ако није нов предмет који се у њој претреса. Питање о укинућу пећеке патријархије и о томе ко јој је прави наследник, претресано је доста пута. Једни су га претресали као чисто историјеко, други су га посматрали као актуелно питање од вишег политичког значаја по српеко питање, а било је и таквих који су ово питање посматрали као политичко па су га третирали тако, да су тим помагали аспирације аустријске политике, којој није ишло у рачун обнављање српске патријархије са столицом у Пећи, ван домашаја њене власти и непосредног утицаја, и која је налазила за много пробитачније оно објашњење, по коме је титуларни патријарах карловачки прави наследник пећких патријараха. Писац ове расправе устаје против овог мишљења, које нема никаква ослонца ни са гледишта историјског нити пак канонског. Он начелно усваја мишљење Дим. Руварца, исказано у чланку „Ко је наследник српске пећеке патријаршије 2 (У Гласнику Срп. Уч. Друштва, СХП), али му побија закључке о вредности фермана Мустафе П, којим је укинута пећка патријархија 1766 године и о предлогу, по коме треба „да се у Краљевини Србији архијепископија и митрополија београдска прозове јепископијом жичком и патријаршијом српском, а архијепископ и митрополит београдски да носи титулу архијепископа жичког и патријарха српског“. Са чисто канонског гледишта писац налази да се пећка патријархија није угасила 1766 год. нити да се могла укинути султанским ферманом. Поступак Портин и цариград-