Српски књижевни гласник

634 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Од песама навешћемо две које · иду међу његове најлепше. Прва је: Моја песма, и гласи:

„О верујте, не наводи златна лира моју душу на певање ; о верујте, никакав миг одозго не позива ме да у њене жице зазвоним. Но роб који јепа и роб који стење, тај буди у мени моје песме, и из мене се пламено ори клик за моју сироту браћу.

„дато пропадам пре времена свога; зато трошим живот свој; какву ми захвалност могу дати сиротни људиг Они за сузе дају сузе, и једино њих могу дати обилато: ја сам милионар сузама, и оплакујем милионе“.

Друга се зове Куда п благодарећи једном нашем сараднику, можемо је донети у стиховима.

„О куда, куда, чедо моје 7

Још цио св'јет сном мртвим спава,

А улицама без живота, —

Вјетар се ваља, витла, и мота

И обијесно заиграва.

Куд хиташ тако, брижна лица,

Кроз лабиринте од улица г

Какве те, чедо, невоље море,

Те журиш некуд прије зоре

Ти слежеш,

Суморно слежеш раменима младим: „...Идем да зарадим“.

„О куда, куда, чедо Moje?

Већ земљу крије ноћна тама;

Кроз пустош вјетар зимом бије,

Све муком шути, живот мрије,

А ти си сама, чедо, сама.

Кад дан се теби осм'јехн'о није,

Зар ноћ да ти се милошћу смије,

Ноћ, што је глуха, нијема, слијепа 7

О куда, куда, цуро лијепа 2“

Оте се јецај,

Пригушен јецај у грудима младим: „..Идем да зарадим“,