Српски књижевни гласник
638 СРпски Књижевни Гласник.
руско-аустријеким споразумом. Италија је својим инетрукцијама и предлогом за реформе, и, најзад, постављањем де Ђорђиса за реорганизатора жандармерије у Маћедонији практички ступила у тај споразум, и то је добро. ОСметње против ступања Италије у споразум од стране Порте уклонила је Русија и Аустрија, п, док с те стране нема опасности, Италија мора пазити, у интересу своме, у интересу мира, у интересу балканских народа, да се заплети не повећају, јер они могу Аустрији дати повода за окупацију Новопазарског Санџака. У томе смислу она треба да утиче на Арнауте, на Порту, и на Бугарску. Дрнауте треба да умирује, а Порту да склања да их не гони и да је уверава да је њен највећи интерес ако се задовоље аспирације Арнаута, све до скора највернијег султановог народа. Бугари такође ваљало би да знају да њихова акција на устанку чини сада на Европу негативан утисак. То треба да знају и у Маћедонији и у Софији, где су, изгледа, већ прихватили другу тактику. Садањи кабинет у Бугарској је стамбуловистички, а Стамбулов је добро знао колико Бугарској може користити споразум с Портом. Али има још један споразум који у Бугарској ваља да имају на уму : споразум са Србијом. Нова династија у Србији има од тог споразума користи исте које mu Бугарска. И, како се сада не ради на томе да се дели територија оспоравана и с једне и с друге стране, него да се умири Маћедонија, овај споразум не би био немогућ, а Италија требало би да га потпомогне у своме интересу као елеменат мира. Оваком својом акцијом Италија ће задобити симпатије Русије у балканском питању. Француска може свој уговор с Италијом који се односи на западни део Средоземног Мора проширити и на источни. Енглеска чија. је Италија, најбоља, пријатељица, неће допустити да ова буде окрњена у својим интересима на мору, а њени интереси били би окрњени кад би се Аустрија проширила на исток, макар само и у Нови Пазар. Дакле, овака акција Италије била би у интересу и целе Европе, почевши од Аустрије или Турске.
УМЕТНОСТ.
Изложба слика г. Вучетића. — Прошле недеље приредио је у Грађанској Касини академски сликар г. Вучетић изложбу већег броја својих радова: слика, портрета, студија, скипа, и цртежа. Изложби је претходила, као у једном
22,0 5 оца њи а