Српски књижевни гласник

УК

Нови ПА. 647

их, а за то отпдоше три ланца. Тада се Чича најми код спахије Р., који му даде највећу бирошку плату: месечно дванаест форината и годишње дванаест центи ишенице и осам кукуразе...

Месец грану и бледа светлост осветли мрачно двориште. Жене спратише стоку, позатвараше вратнице и капију, на се упутише у кућу. Беху две супротности. Милка Радина, омалена, коштуњава, баба, а Смиља ста-

'сита, још лепа. Обе се тргоше видевши према месечини

жуто лице Новичино, укрућене црте, немили израз, пркоса и мрзости. Говедарка успори кораке, мотрећи га искоса, па назва и отера децу на легање. Смиља се одмах досети шта је, те без речи стави преда њ трпезицу, постави за двоје, изнесе из куће хлеб и повелику чутуру, па јагњећи паприкаш са кромпиром.

дељов, коме већ одавно пријатни мирис голицаше ноздрве, пропе се Новици на крило и заштекча, али га његов ваздашњи заштитник шчепа за кожу на шији, издиже га и баци далеко у двориште. Песето, зд великог чуда и изненађења, нити лану, нити већ с места мрдну.

— Јеси ли се ти с ким севађао данас пита мати.

— Јесам! одговори он опоро. Са Социјом.

— A заштог

— Зато што исмева Чичу...

Смиља. преклони главу у сенку и поче јести на силу. Он приону с вољом, као и обично, само што крутост на лицу не попушташе и што управи поглед преко крова од наслона. Застаде, па ће матери:

— А што га, најпосле, не би исмесао и Соција, кад смо целом селу на поругу!

— Немој, дете, молим те, немој ми позлеђивати ране! рече Смиља и убриса кецељом очи... А и наштог Шта помаже 7

— Право каже: шта помаже“ прихвати он и настави жватати лагано, али не дангубећи. И неколико пута понови: Не помаже! Зацело нема помоћи !.,

Па, као завршно, додаде;