Српски књижевни гласник

646 Сгпски Књижевни Гласник.

— А где си већ, Новог

Он измрмља нешто и отпде пред кућу, а псето за њим. Улазећи, беше чуо неки разговор пред говедаровим одељењем, а кад у мраку седе на клупу, они онамо ућуташе.

Велико двориште отишло је у дужину. Једну целу луж захвата наслон за говеда и за телад и млечар. Ширину у дну чини висока кукуразана. Од ње, у другој

дужи, протеже се висока зграда без прозора, житно скла-.

диште. Њој је наставак приземна кућа са тремом, која

је предељена на два мгла стана, по соба и кујна. Кад“

се уђе у двориште, први је стан Раде Буршана спахискога говедара, који пмађаше жену Милку и петоро деце, два шипарца и три девојчице. У другом становаше Рала Степић прозвани Чича, његова жена Смиља п њихов јединац Новица. Чича је био магашшар п надзорник свега на Малом Салашу. Дужност му је била, да преврће п ветри жито, да дочекује купце, да се брине и за стоку. Свега. је, дакле, било на Малом Салашу девет душа.

На Великом Салашу, километар даље, живљаху четири бирошке породице, а онамо беху коњи, свиње, овце, кола, машине и привредна оруђа.

Ти су бироши мањи бачки пролетарци, којих је све више, од. кад је више крчама по селима п од кал је порез. већи. Неки, као Чича, пмају још нешто своје земље, коју издају под закуп.

Још. пре нет година Чича је имао у селу своју кућу и градину, својих двадесет ланаца добре земље. Имао је врло добру домаћицу, био је п сам раден, али је био рођен парничар и волио ракију, те силне, ужасно заплетене парнице и пиће, мало по мало, учиншпе да, ланац по ланац, прелазе у руке господар Моше, па најпосле отиде и кућа. Додуше, имао је домаћу несрећу, која је веома припомогла да се упропасте. Његова кћи Анђа, старија. од 'Новице, одбегне за момка у друго село, после неколико месеца, погине младожења, :а. она, невенчана, остане трудна. Требало је наћи јој мужа и позаконити